NATO se priprema za ratovanje budućnosti: Milioni dronova i roboti mogli bi da promene bojište
Dodajte Kurir u vaš Google izborZamislite scenario u kojem je NATO aktivirao član 5, neprijateljske oklopne jedinice napreduju kroz tri baltičke države, a nebo je preplavljeno desetinama bespilotnih letelica. Komandanti na terenu moraju da donose odluke za nekoliko sekundi, dok se podaci sa radara, senzora, izviđačkih dronova i drugih sistema neprestano slivaju u zajedničku digitalnu mrežu. Upravo takav scenario poslužio je kao osnova za veliku vojnu vežbu u Letoniji, ali je važno naglasiti da se nije radilo o stvarnom napadu niti o aktiviranju člana 5.
Poruka vojnim zvaničnicima bila je jasna: savremeni sukobi razvijaju se mnogo brže nego što tradicionalni vojni sistemi mogu da prate. Iskustva iz Ukrajine i drugih aktuelnih ratnih područja pokazala su koliko se brzo menjaju taktike, tehnologije i načini upotrebe naoružanja. NATO zato pokušava da skrati put od razvoja nove tehnologije do njene primene u operativnim jedinicama, jer sistemi koji su bili savremeni pre nekoliko godina možda više neće biti dovoljni za buduće izazove.
Milioni dronova menjaju izgled bojišta
Jedan od najvećih izazova predstavljaju bespilotne letelice, koje su postale ključni deo izviđanja, nadzora i napada. Tokom simulacije prikazano je kako bi izgledala odbrana od velikog broja neprijateljskih dronova, uključujući letelice koje se kontrolišu daljinski i one koje koriste automatizovane sisteme. Admiral Pjer Vandije, vrhovni saveznički komandant NATO-a za transformaciju, upozorio je da Alijansa mora da se pripremi za mogućnost sukoba u kojem bi se na bojnom polju pojavili milioni dronova.
Odbrana se ne oslanja samo na njihovo fizičko uništavanje. Sistemi za elektronsko ometanje mogu da prekinu vezu između letelice i njenog operatera, nakon čega pojedini dronovi prelaze u bezbednosni režim i vraćaju se prema bazi. Testirani su i presretači koji mogu da pronađu i zaustave neprijateljske letelice pre nego što stignu do cilja. Takav pristup pokazuje koliko je važno razvijati više slojeva zaštite, jer bi oslanjanje isključivo na skupe rakete i tradicionalne protivvazdušne sisteme moglo da postane neodrživo protiv velikog broja relativno jeftinih dronova.
Roboti preuzimaju sve više zadataka na terenu
Pored vazdušnih sistema, sve značajniju ulogu dobijaju i bespilotne kopnene platforme. Tokom prikazanog scenarija, robotska vozila kretala su se preko bojišta i dopremala zalihe jedinicama koje su se nalazile pod pritiskom neprijateljskih snaga. Njihova prednost je u tome što mogu da obavljaju određene zadatke u područjima izloženim vatri, čime se smanjuje potreba da vojnici budu direktno izloženi opasnosti prilikom transporta opreme i materijala.
NATO želi da poveća nivo robotizacije svojih oružanih snaga i ubrza uvođenje autonomnih i daljinski upravljanih sistema. To ne znači da će roboti u potpunosti zameniti vojnike, već da bi mogli da preuzmu deo logističkih, izviđačkih i drugih rizičnih zadataka. Istovremeno, automatizacija otvara pitanja pouzdanosti, bezbednosti i odgovornosti, naročito kada se sistemi koriste u situacijama u kojima greška može da ugrozi ljudske živote.
Veštačka inteligencija povezuje savezničke snage
Jedan od najvažnijih delova eksperimenta odnosio se na upotrebu veštačke inteligencije za obradu podataka i koordinaciju različitih vojnih sistema. U okviru programa za razvoj nove generacije sistema za određivanje ciljeva, AI agenti korišćeni su za povezivanje nacionalnih digitalnih platformi koje inače ne mogu jednostavno da razmenjuju informacije. Cilj je da jedinice različitih država dobiju zajedničku sliku situacije na terenu, umesto da svaka raspolaže samo podacima iz sopstvenih sistema.
Veštačka inteligencija može da analizira planirane operacije, prepozna potencijalne pretnje i prikaže kako bi različite odluke mogle da utiču na razvoj situacije. U simulaciji je sistem predložio preusmeravanje resursa prema neprijateljskoj oklopnoj formaciji, dok je za izradu plana napada bilo potrebno manje od jednog minuta. Ipak, konačno odobrenje ostalo je u rukama komandanta. Upravo je ljudski nadzor jedan od ključnih elemenata ovakvih sistema, jer brzina obrade podataka ne znači da algoritam može samostalno da preuzme odgovornost za odluke o upotrebi sile.
NATO želi bržu modernizaciju vojske
Vežba u Letoniji pokazala je i jedan od najvećih problema Alijanse: različite države koriste veliki broj sistema koji nisu uvek međusobno kompatibilni. Čak i kada pojedinačna tehnologija funkcioniše dobro, njena vrednost može biti ograničena ako ne može da razmenjuje podatke sa opremom drugih saveznika. Zato NATO pokušava da razvije zajedničku digitalnu infrastrukturu koja bi omogućila bržu komunikaciju, koordinaciju i razmenu informacija tokom zajedničkih operacija.
Za admirala Pjera Vandijea, najveći izazov više nije samo razvoj naprednijeg oružja, već sposobnost da se nove tehnologije uvedu dovoljno brzo i povežu u funkcionalnu celinu. Eksperiment u Letoniji nije dokaz da se NATO sprema za konkretan rat, već prikaz načina na koji Alijansa pokušava da se prilagodi promenama na savremenom bojištu. Ipak, poruka vojnih zvaničnika ostaje ozbiljna: budući sukobi mogli bi da se vode uz masovnu upotrebu dronova, robota i veštačke inteligencije, a vojske koje ne budu mogle da prate takav razvoj suočiće se sa sve većim tehnološkim zaostatkom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.